22:59, 31.12.2014., бели простор за писање на екрану. На левој половини екрана иде филм "Boyhood". Напољу је ледено, у стану исто тако. Уљани радијатор греје, али ништа посебно. Бринем се што седим толико, али сам превише лењ да бих урадио било шта поводом тога. Други људи славе нову годину. Презирем друге људе. Живе своје мале животе, раде небитне ствари, брину се због небитних ствари, не користе мозак. Читам Буковског. Фино пише. Размишљам о Милијани, али то није ништа ново. Недостаје ми. Много. Овај филм смара. Јебе ми се за одрастање клинца. Децу треба тући, али са разлогом. Сисе. Много су лепе, али је реално много глупо колико нас привлаче. Обичне лопте меса и масноће. Чешање главе. Почео сам да пуштам нокте због тога. Волим да скидам наслаге масноће и мртве коже, па да након тога чистим нокте. Понекад чешем главу чачкалицама или сличним оштрим предметима. Данас нисам дркао. Јеби га, више ми није занимљиво. Не диже ми се на порниће, а на слике ми се никада није ни дизао. Више дркам из навике, чисто због тих пар секунди оргазма. Срећом па ми треба око 30-40 секунди да достигнем оргазам, па не морам да се смарам око целог процеса. Седим у јакни, поред радијатора, а и даље ми је хладно. 23:23 - неко мисли на мене. Не. Хах. Испуцала су ми уста од хладноће. Чмар ми крвари због дебелог говнета које сам искењао мало пре. Једва је изашло. Гледај, пишем о говнима и дркању. Патетично. О чему да пишем, кад све време проводим за овим рачунаром и у овој соби. Могао бих о људима, свету, животу. Људи су глупи. Живе по шаблону, наученом у детињству. Кажу ти да мораш да правиш децу и ти их правиш, чак и кад не можеш да их издржаваш. Онда ти је држава крива. Онај који прича против шаблона "пиша уз ветар", да цитирам ћалета. Радије бих био попишан него заснуо свој живот на прављењу деце. Зашто продужавати врсту? Боли ме кичма. Шта би се десило када би људи изумрли? Ништа. Могао бих сад да будем на некој журки, да циркам алкохол, дрогирам се и можда смувам неку рибу. Али зашто? Биће ми до јаја једно вече, а онда ћу сутра наставити исти усран живот. Немам ништа од тога. Шта имам од тога што ћу појебати неку рибу? Скинуће се, бићу већ пред свршавању, пипнуће га и бум. Јебеш то. Кад бих био у вези морао бих да слушам ствари о тој особи, које ме не занимају. Шта ме боли курац ко си, шта си, блабла? Све само да бих добио пичку. Пфф. Примитивно. Па да, љубав. Много битно. Шта без љубави? Све. Добро, било би лепо проводити време са неким, али је то много цимања због мало дружења. Живот. Све што урадиш у животу је небитно. Завршићеш у истој рупи. Много волим да прдим. Скроман сам човек, уживам у малим задовољствима. Празно. У мени нема ничега. Срећна нова година, вууухууу, јеаааа, најсрећнији дан у мом животу. Не. Ајмо чучњеви. И даље ми је хладно. Јуче сам спавао 18 сати. Тебра. Распуст. Квари га једна мисао. Мисао да ћу морати да радим срања за усрану школу. Као да ћу имати нешто од ње. Е, не знам више, ај ћао.
Нема коментара:
Постави коментар